Занимљиво је како је нашој опозицији, предвођеној својим лидером, првостепено осуђеним наркоманом, који прети преко друштвених мрежа, који један дан на улици напада једну жену, други дан другу жену која је са четворогодишњим дететом, који нашег суграђанина напада на капији дворишта, који месецима провоцира и вређа свакога ко другачије мисли, сваки пут изостала реакција.

Када се неко овом убском насилнику супротставио, одреаговао на његове претње, увреде и нападе, дошли смо до тога да хоће да га представе као жртву.

Нажалост, сви знамо ко предводи убску опозцију, хапшени наркоман, који је признао дело, који је првостепено осуђен за дистрибуцију и коришћење дроге. Али, Уб неће бити општина нарко картела, у којој се насиљем и улицом долази на власт, већ општина која сама бира своју власт, која се развија и напредује, а водиће је пристојни и нормални људи, а не они који су у криминалу и који су наркомани.

Најпотреснији у низу напада од хапшеног наркомана био је на мајку са четворогишњим дететом, које је иначе, док је насилник вређао, претио и викао, плакало и сакривало се иза мајке. Где сте тада били, да осудите то? Нико од убске опозиције се тада није огласио!

Ове представе које се данас праве не могу да замагле истину.

Не смета нама 16 минута ваше тишине, смета породицама жртава трагедије - није помен када стојите и ћутите 16 минута, а пре и после тога скачете уз музику, испаљујете ватромете, палите бакље. Срамота је то што радите, због тих људи који су у највећем болу и патњи, који вас и сами моле да то не радите, али вас, наравно није брига за то.

И престаните да лажете, да су притисци са свих страна и да је неко отпуштен из јавног сектора. У Убу нико из јавног сектора није добио отказ. Да, у приватном сектору јесте било отпуштања, нажалост, због вишемесечног терора, пословање јесте угрожено, осећају се последице по економију и смањује се број запослених.

И тачно је да је полиција сваки пут поступала савесно, што није случај за тужилаштвом. А данас, на питање полицијских службеника, зашто је опозиција дошла испред зграде полиције, одговорили су да не знају. Толико о томе ко кога прогања, малтретира, ко злоупотребљава институције и ко не дозвољава да исте нормално функционишу.

Наравно да осуђујемо сваки вид насиља, али исто тако очекујемо и реакцију других, а не да то чине селективно.