Пољопривреда је данас далеко значајнији фактор у држави него што је то био случај, верујем да и сами пољопривредници коначно осећају бригу и подршку државе, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

Већ при првим назнакама да ће одређени сектори пољопривреде због епидемије претрпети штету, обезбедили смо читав сет мера помоћи. Реч је о 11 милијарди динара кредита за наше пољопривреднике и то са свега један одсто камате за било коју врсту потребе да имају у пољопривреди. Директно смо за најугроженије секторе на рачуне пољопривредника уплатили укупно око 2,5 милијарде динара, рекао је Недимовић.

* Колико је епидемија утицала на српску пољопривреду?

- Иако је рано говорити о бројкама, пољопривреда није изоловано острво у односу на целокупну економију, док српска економија такође није то острво у односу на светске трендове. Економски ефекти пандемије на свет су такви да су у историји виђени можда једном и свет тек чека борба за опоравак.

* Које још мере је држава предвидела за пољопривреднике како би се смањио негативни ефекат епидемије?

- За произвођаче поврћа у пластеницима на снази је и мера подстицаја за увођење електричне енергије до пластеника, чиме добијају девет пута јефтинију производњу него што је био случај до сада. Од државе могу добити и до 800.000 динара повраћаја за ту намену.

* Недавно се појавио снимак незадовољних пољопривредника како уништавају парадајз. Разлози су, како наводе, ниска цена откупа поврћа. Како то коментаришете?

- Праве и поштене произвођаче разумем у потпуности. Извоз је због епидемије стао, јер је туризам као главна платформа у земљама где извозимо парадајз у потпуном расулу. Ту мислим на Црну Гору, Хрватску и Грчку. Услед тога је дошло до гомилања робе на домаћем тржишту и цена је пала. Очекујемо да се већ за десетак дана поправи и та ситуација. Међутим, и ту муку српских пољопривредника користе неке политичке групице, али свакако је било боље да су те производе поделили болницама, уместо што су бацали храну по улици.

* Како, по вама, Србија подноси удар на економију?

- Мислим да се добро држимо за сада. Обезбеђена су два изузетно јака економска пакета помоћи. Издвојили смо свеукупно око шест милијарди евра, што је за регионалне прилике више него одлична сума, док истовремено нисмо пореметили финансијску стабилност државе. Успели смо да спречимо масовна отпуштања и затварања компанија, чему нису одолеле далеко јаче економије. Верујем да ћемо из свега изаћи са минималним штетама, које су ипак неизбежне. Као што видите, плате и пензије такође не трпе ниједне секунде, чак ни за време ванредног стања.

* Ниш је био жариште у априлу. Ви сте предводили тим који је успео да сузбије разбуктавање короне у том граду. Како сада гледате на тај период, шта је било пресудно да за десетак дана решите проблем?

- Ниш је био изазов... У тренутку када читава Србија гледа у тад названи српски Вухан, било је неопходно имати пуну координацију свих актера. Можда у нишком Кризном штабу потези проф. др Дарије Кисић Тепавчевић, проф. др Бранислава Тиодоровића, мене и других нису тада наишли на одобравање, али сам убеђен да су Нишлије са ове дистанце схватиле неопходност тешких мера. Све се сводило на дезинфекцију, масовна тестирања и дисциплину... Лекари из свих нишких здравствених установа су бриљирали. Поносан сам на њих, као и на Војску Србије и генерала Милосава Симовића, али исто тако и на припаднике оружаних снага Русије.

* Шта бисте истакли као најбоље што сте урадили као министар пољопривреде?

- Пољопривреда је данас далеко значајнији фактор у држави него што је то био случај. Мислим да и сами пољопривредници коначно осећају бригу и подршку државе њиховим напорима. Буџет за субвенције увећали смо, за само четири године, са 19 на 43 милијарде динара, готово два и по пута. Обезбедили смо приступ од укупно 225 милиона евра из ИПАРД фондова у рекордном року, за свега 6-9 месеци и то још на почетку мандата, док се то питање раније решавало безмало 10 година. Покрили смо више од 50.000 хектара под системима за наводњавање, спремно је још готово 15 пројеката да наводњавамо дупло више ораница. Ништа мање битно за мене лично је и то што смо опремили и оспособили систем лабораторија у Батајници, чиме је безбедност хране подигнута на далеко виши ниво. Колико је то важно, показало се и сада за време епидемије, где смо их у кратком року препаковали за тестирања узорака на корону. Заједно са лабораторијама из ветеринарских института, тестирали смо око 60 одсто свих узорака у земљи. Ето, то бих можда у први мах издвојио...

* Да ли бисте остали у том ресору још један мандат?

- Нисам ја ту да бирам и исказујем жеље, већ да се потрудим да успешно одрадим оно за шта ми се укаже поверење. Шта год то било. У том смислу не треба се личним ставовима стављати изнад потреба тима који ће бити формиран да нас још више приближи коначном циљу, стабилној и економски успешној Србији.

* Не оглашавате се често, стиче се утисак као да сте се мало повукли из јавног живота? Чиме се бавите у оквиру свог ресора?

- У пољопривреди увек има посла. Ја нисам ту да бих се промовисао, појављујем се када имам важне поруке за пољопривреднике. Док се не изабере нова Влада, ресор мора да функционише као и пре избора. Тренутно анализирам извештаје и чекам нове са терена из области погођених градом током недавног невремена, да видимо како да помогнемо људима, шта је то што можемо прво да предузмемо.

* Како оцењујете свој рад у Влади? Шта је добро, замерате ли себи нешто?

- Она стара фраза "увек може боље" је и мени сада добродошла. Не бих да лицитирам, међутим иако има увек ствари које сте могли боље да урадите, знам бар да сам дао све од себе у сваком тренутку, једино је некад можда мањкало времена за све што сам планирао.

* Један сте од фаворита за премијера, били сте први на листи СНС-а. Можемо ли добити какав наговештај ко ће бити нови премијер?

- Мораћете селектора да питате. Играчи су ту да играју, не да бирају тим.

Извор: Блиц